Pektin spada u složene ugljene hidrate koji se u digestivnom traktu kao takvi ne resorbuju, te se svrstavaju u dijetna vlakna. U hemijskom pogledu pektini se sastoje iz molekula D-galakturonske kiseline, koja je u razlicitom stepenu metilovana, ili od kombinacije L-ramnoze i D-galakturonske kiseline. Nivo metilacije u velikoj meri utice na sposobnost geliranja pektina. Pektini spadaju u tzv. rastvorna dijetna vlakna i dobijaju se ekstrakcijom iz prirodnih izvora.
- Stabilnost – Pektini su stabilni pod uobicajenim uslovima cuvaja i prerade.
- Namirnice koje sadrže pektine – Pektina ima najviše u ljuskama voca (jabuke, kruške, citrusi). Dozvoljena je upotreba pektina u namirnicama kao sredstva za geliranje.
- Fiziološki efekti pektina
- Pektin spada u sirova dijetna vlakna rastvorna u vodi. Organizam nije u stanju da apsorbuje dijetna vlakna ovog tipa, ali se oni delom fermentuju u debwelom crevu do kratkolancanih masnih kiselina. Efekti rastvornih dijetnih vlakana obuhvataju vezivanje rastvornih supstanci kao što su žucne soli, holesterol, glukoza, minerali, toksicni elementi. Smatra se da naša nacionalna ishrana ne obezbeduje dovoljan unos ovih vlakana. Preporucuje se da dnevni unos dijetnih vlakana (rastvornih i nerastvornih zajedno) iznosi 22 do 35 g.
- Rezultati ispitivanja na ljudima ukazuju na mogucnost povoljnog delovanja pektina (u kolicinama oko 10 g dnevno) na nivo holesterola u krvi.
- Dnevne potrebe za pektinom – Nema podataka o dnevno potrebnoj kolicini samog pektina, ali se smatra da je savremena ishrana siromašna ukupnim dijetnim vlaknima i da je potrebno povecati njihov unos na preko 20 g dnevno kod odraslih osoba.
- Neželjene reakcije i upozorenja – Trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju uzimanje pektina. Veci unos pektina (u kolicinama od nekoliko grama) može izazvati blage intestinalne smetnje (flatulencija, dijareja, nadutost).
- Interakcije pektina sa lekovima, hranom i suplementima – Veci unos pektina smanjuje resorpciju minerala (Ca, Fe) i karotenoida, kao i nekih lekova kao što su lovastatin, tetraciklin, digoksin i klinamicin.
- Uobicajene suplementirane doze – 300-1000 mg u jednom doziranom obliku.