Fitoestrogeni su supstance biljnog porekla razlicite hemijske strukture koje u životinjskim organizmima imaju sposobnost estrogenog delovanja. Tu spadaju lignani, stilbeni, izoflavonoidi, kumestani i zearalenon.
- Stabilnost – Zavisi od hemijske strukture pojedinih supstanci. Uglavnom se radi o relativno stabilnim jedinjenjima pod uobicajenim uslovima cuvanja i termickog tretmana namirnica.
- Namirnice koje sadrže fitoestrogene – Ove supstance su pronadene u semenu lana, šargarepi, soji, proizvodima od soje, krompiru, trešnjama i u nekim biljnim uljima (pamukovo, šafranovo, kokosovo itd.).
- Fiziološki efekti fitoestrogena
Sve ove supstance, nakon metabolicke aktivacije ili bez nje, vezuju se i deluju preko estrogenih receptora. Utvrdeno je da je njihov afinitet vezivanja za estrogene receptore manji od afiniteta estradiola i da u zavisnosti od kolicine u kojoj se mogu naci u ishrani, pokazuju agonisticko ili antagonisticko delovanje sa estradiolom. - Podaci nekih istraživanja ukazuju da bi fitoestrogeni mogli da doprinesu hormonskoj ravnoteži u organizmu, posebno u periodu predmenopauze.
- Dnevne potrebe za fitoestrogenima – Fitoestrogeni nisu neophodni za funkcionisanje organizma i nisu zabeleženi nikakvi simptomi deficita.Neželjene reakcije i upozorenja – Zavise od vrste jedinjenja. Uopšteno važi da trudnice, dojilje i mala deca ne bi trebalo da ih uzimaju u obliku suplemenata, kao ni osobe obolele od estrogeni-zavisnih kancera. Videti kod Izoflavonoidi soje.