Vitamin A

Published by admin on

vitamin-a

Vitamin A u organizmu se nalazi u dve hemijske forme: kao retinol (aldehidni oblik) i retinal (alkoholni oblik), koji imaju slicnu biološku aktivnost i kao retinenska kiselina koja je metabolit. Vitamin A u organizmu može nastati iz svojih provitamina – karotena. Najvecu biološku aktivnost ima all-trans izomer.

  • Osobine – Liposolubilno jedinjenje. U suplementima se najčešće nalazi u obliku retinil-palmitata i retinil-acetata.
  • Stabilnost – Vitamin A je osetljiv na prisustvo kiseonika iz vazduha. Produženo zagrevanje namirnica koje sadrže vitamin A, uz prisustvo kiseonika, dovodi do gubitaka ovog vitamina. Takođe je nestabilan u kiseloj sredini.
  • Namirnice koje sadrže vitamin A – Jetra (goveđa, pileća, riblja, svinjska), neobrano mleko, puter. Namirnice biljnog porekla kao što su tamno zeleno i obojeno povrće i voće su dobri izvori provitamina karotena.
  • Fiziološke funkcije vitamina A
    • Vitamin A je strukturni deo vidnog pigmenta rodopsina. Na taj način omogućava prilagođavanje oka različitom intenzitetu svetlosti.
    • Značajan je za proces rasta i esencijalan za niz biohemijskih i fizioloških procesa.
    • Retinenska kiselina prisutna u malim količinama ima značajnu funkciju u rastu i deobi ćelija.
    • Retinol, ima značajnu funkciju u reprodukciji.
    • Vitamin A je značajan za funkcionisanje imunog sistema
  • Dnevne potrebe za vitaminom A
    Uzrast RDA (µg) AI (µg) SUL (µg)
    0-6 meseci
    7-12 meseci
    1-3 godine
    4-8 godina
    9-13 godina
    devojcice 14-18 godina
    žene 19-70 godina
    dečaci 14-18 godina
    muškarci 19-70
    u trudnoci i laktaciji

    300
    400
    600
    700
    700
    900
    900
    +70-600 µg

    		 400
    500    		 600
    600
    600
    900
    1700
    2800
    3000
    1800
    3000
    3000

  • Deficit vitamina A – Blag deficit ovog vitamina dovodi do promena na koži. Koža postaje suva, neravna, a ponekad se javljaju i naprsline. Ponekad dolazi i do infekcije ovih, oštecenih delova kože. Medutim, najcešca pojava deficita vitamina A, je noćno slepilo (niktalopija). Ukoliko se deficit vitamina A produžava, javljaju se dalja oštećenja oka, koja na kraju dovode i do slepila. Ostali problemi, koji prate deficit vitamina A su zastoj u rastu, krhke i lomljive kosti.
  • Interakcije vitamina A i lekova

    Antagonisticko delovanje

    • Lekovi tipa kortikosteroida.
    • Oralni kontraceptivi.
    • Orlistat može da smanji unos vitamina D smanjujući resorpciju masti.

    Sinergističko delovanje

    • Vitamin A asistira pri apsorpciji kalcijuma.
    • Vitamin E pomaže u deponovanje vitamina A u organizmu, sprecavajuci njegovu oksidaciju.
    • Cink pomaže apsorpciju vitamina A.
  • Toksičnost Preteranu unos vitamina A tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do ozbiljnih toksicnih stanja, kako u dece tako i u odraslih. Simptomi predoziranog unosa vitamina A su muka, povraćanje, znojenje, akumuliranje tečnosti, glavobilja. Ostali simptomi su povećanje jetre i pljuvačnih žlezda. Ukoliko trudnice uzimaju vece kolicine ovog vitamina od preporucenih postoji opasnost oštecenja fetusa, kao i pojava hidrocefalusa.
  • Jedinice vitamina A – IU = internacionalna jedinica ili RE = retinol ekvivalenat
    • 1 IU = 0,3 µg all-trans retinola
    • 1 IU = 0,6 µg ß karotena
    • 1 RE = 6 µg ß karotena
    • 1 RE = 12 µg drugih karotena
    • 1 RE = 1 µg retinola
    • 1 RE = 3,3 IU
    • 5 1 vote
    Article Rating