Spirulina je uobicajeno ime za dve vrste cijanobakterija, Arthrospira platensis i Arthrospira maxima. Spirulina se uzgaja širom sveta, a prirodno nastanjuje tropska i suptropska jezera koja karakteriše relativno visok pH i visoka koncentracija karbonata i bikarbonata. Spirulina predstavlja dobar izvor proteina, takože sadrži znacajne kolicine hlorofila, karotenoida, vitamina B grupe, minerala, gama-linolne kiseline, sulfo-polisaharie i neke jedinstvene pigmente.
- Stabilnost – Spirulina je stabilna pod uobicajenim uslovima cuvanja i obrade.
- Namirnice koje sadrže spirulinu – Spirulina ne postoji u namirnicama, samo kao dijetetski suplement.
- Fiziološki efekti spiruline
- Spirulina je dobar izvor izvor esencijelnih nutrimenata.
- Spirulini se pripisuje antivirusno, hipoholesterolemijsko, glikoregulatorno, imunoprotektivno i antioksidantno delovanje. Vecina ovih tvrdnji je zasnovana na rezultatim dobijenim na eksperimentalnim životinjama i u in vitro istraživanjima. U istraživanjima na ljudima spirulina je pokazala odredene pozitivne efekte na regulaciju nivoa glukoze u krvi i nivoa holesterola u krvi.
- Dnevne potrebe za spirulinom – Spirulina nije neophodna za organizam.
- Neželjene reakcije i upozorenja – Preparate sa spirulinom ne smeju da uzimaju osobe koje su preosetljive na nju. Deca, trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju uzimanje spiruline. Retko se javljaju blage intestinalne smetnje pri uzimanju spiruline, kao i alergijske reakcije.
- Interakcije spiruline sa lekovima, hranom i suplementima – Nisu zabeležene.
- Uobicajene suplementirane doze – 250-750 mg u jednom doziranom obliku. Spirulina se na tržištu može naci i u obliku praška.