Kalcijum

Kalcijum i fosfor su esencijelne komponente koštane mase. Ove dve mineralne materije se često nazivaju i „metaboličkim blizancima“, a količina jednog zavisi od količine drugog. Odnos ova dva minerala u kostima je najčešce 2:1.

• Namirnice koje sadrže Ca – Najčešći izvor kalcijuma u hrani koja se konzumira je mleko i mlečni proizvodi. Sirevi, razlicite vrste jogurta, predstavljaju veoma dobar izvor kalcijuma (u obliku kalcijum kazeinata) koji se dobro iskorišcava u organizmu. Ostale namirnice su badem, orasi, sardine, losos, seme soje, susama, suncokreta.
• Fiziološke funkcije Ca – Kalcijum, zajedno sa fosforom i magnezijumom čini osnovnu komponentu kostiju i skeletne mase organizma. Oko 99% kalcijuma u organizmu ugrađeno je u kosti i zube, dok je samo 1% raspoloživo za ostale potrebe. Kalcijum je neophodan za cirkulaciju krvi, pravilan rad srca, kontrakciju mišica, rad nerava, kao i čuvanje i oslobađanje hormona.
• Dnevne potrebe za Ca
  

  Uzrast	RDA (µg)
  0-6 meseci 7-12 meseci 1-3 godine 4-8 godina 9-13 godina devojčice 14-18 godina dečaci 14-18 godina žene 19-70 godina muškarci 19-70 godina u trudnoći i laktaciji	10 7,5

• Deficit – Regulisanje pravilne količine kalcijuma u organizmu javlja se kao čest problem. Apsorpcija kalcijuma u intestinumu zavisi pre svega od godina starosti. U organizmu novorođenčadi i male dece apsorbuje se oko 60% kalcijuma unetog hranom. U kasnijem periodu količina apsorbovanog kalcijuma opada, a zatim se značajno povećava u periodu puberteta, kada dolazi do naglog rasta i razvoja skeletne mase organizma. Smatra se da količina apsorbovanog kalcijuma opada za oko 0,2% sa svakom godinom života u starijih osoba.
  Na količinu Ca u organizmu više utiče lučenje hormona paratireoidne žlezde od količine Ca unetog hranom. Deficit Ca često nastaje usled prisustva određenih supstancija u hrani, koje sa Ca grade nerastvorna jedinjenja (oksalati, sulfati, fosfati).
  Kalcijum je veoma rasprostranjen mineral u organizmu i kao takav veoma značajan za aktivnost svih ćelija. Posebno treba naglasiti da se nedostatak Ca u organizmu vezuje za pojavu rahitisa u dece a kod odraslih pojavu osteomalacije i osteoporoze (isti problemi koji se javljaju usled nedostatka vitamina D).
• Interakcije Ca i lekova –

  Antagonističko delovanje

  Lekovi koji negativno utiču na apsorpciju i aktivnost vitamina D, smanjuju i nivo Ca u organizmu.

  • Barbiturati smanjuju aktivnost vitamina
  • Holestiramin smanjuje apsorpciju vitamina D.
  • Verapamil može da poveća nivo kalcijuma u krvi (upozorenje za količine vitamina D)
  • Digitalis može da uzrokuje visoki nivo kalcijuma u krvi (pažnja sa unosom vitamina D).
• Toksicnost – Usled preteranog unosa Ca, posebno nekontrolisanog unosa putem dijetetskih sulemenata mogu se javiti i ozbiljni negativni efekti. Ovi, toksični efekti javljaju se kao kamen u bubregu, hiperkalcemija (posebno kod osoba koje uzimaju antacidna sredstva i mnogo mleka) i reakcije Ca sa ostalim nutrimentima. Posebno treba istaci interakcije Ca sa Zn i vitaminom C.