Ulje dobijeno iz mesa nekoliko vrsta morskih riba (tuna, losos, bakalar) i iz nekih morskih mikroorganizama, predstavlja bogat izvor dugolancanih omega-3 masnih kiselina eikozapentaenske (EPA) i dokozaheksaenske kiseline (DHA). EPA ima 20 ugljenikovih atoma i 5 dvostrukih veza, a DHA ima 22 ugljenikova atoma i 6 dvostrukih veza. Ulje dobijeno i mesa riba ne sadrži znacajnije kolicine vitamina A i D.
- Stabilnost – Podložno oksidaciji, veoma nestabilno u prisistvu kiseonika i tragova prelaznih metala (gvožde, cink, bakar) ; zbog velike oksidabilnosti poželjno je da sadrži neki antioksidans kao zaštitu (najcešce je to vitamin E)
- Potencijalni povoljni fiziološki efekti ribljeg ulja
- Snižavaju nivo triglicerida
- Antiinflamatorno delovanje (reumatoidni artritis, Kronova bolest)
- Antitromboticno delovanje (prevencija restenoze nakon koronarne angioplastike)
- Imunomodulatorno delovanje
- Dnevne potrebe za ribljim uljem – Videti kod Omega-3 masnih kiselina
- Oprez je potreban kod dece, trudnica, žena koje doje. Zbog moguceg antitrombotskog delovanja EPA i DHA kod osoba koje su na terapiji varfarinom i kod osoba koje boluju od hemofilije je takode potreban oprez. Pre hirurških intervencija potrebno je prestati sa uzimanjem preparata sa uljem morskih riba. Dijabeticari bi pre uzimanja ulja morskih riba trebalo da se posavetuju sa lekarom.
- Neželjeni efekti su retki i javljaju se kod uzimanja vecih kolicina ulja morskih riba i obuhvataju blage gastrointestinalne smetnje u vidu daha koji miriše na ribu.
- Interakcije ribljeg ulja sa lekovima, hranom i suplementima – Videti kod Omega-3 masnih kiselina.
- Uobicajene suplementirane doze – 500 – 1000 mg ribljeg ulja u jednom doziranom obliku