Naziv fitosteroli obuhvata grupu jedinjenja čija je hemijska struktura slična strukturi holesterola, ali se za razliku od njega nalaze u biljkama. Kao i kod holesterola, osnovni deo molekula čini ciklopentanoperhidrofenantrenski sistem sa bočnim lancem po kom se razlikuju pojedini fitosteroli. U prirodi ima oko 40 fitosterola, a najvažniji su beta-sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i delta-7-avenasterol.
- Stabilnost – Fitosteroli su relativno stabilni pod uobičajenim uslovima čuvanja, ekstrahovanja i pri uobičajenim načinima prerade namirnica.
- Namirnice koje sadrže fitosterole – Fitosteroli se nalaze u svim biljnim namirnicama, a najviše u nerafinisanim biljnim uljima (posebno u kukuruznom), jezgrastom voću, pšeničnim klicama i mekinjama, prokelju. Vegetarijanska ishrana je bogata fitosterolima, a uobičajenom mešovitom ishranom se unese oko 150-450 mg fitosterola dnevno.
- Fiziološki efekti fitosterola – Snižavaju nivo holesterola. Predloženi mehanizam njihovog hipoholesterolemijskog delovanja je inhibicija apsorpcije dijetarnog holesterola i reapsorpcije endogenog holesterola izlučenog u gastrointestinalni trakt. Izlučeni neapsorbovani holesterol dovodi do sniženja nivoa holesterola u krvi.
- Dnevne potrebe za fitosterolima – Nema podataka o dnevno potrebnoj količini fitosterola, niti o eventualnim posledicama deficita.
- Oprez je potreban kod trudnica i žena koje doje. Uzimanje fitosterola je kontraindikovano kod retkog metaboličkog poremećaja sitosterolemije.
- Neželjene reakcije – Obuhvataju blage gastrointestinalne smetnje. Suplementacija fitosterolima se obicno dobro podnosi.
- Interakcije fitosterola sa lekovima, hranom i suplementima – Fitosteroli mogu potencirati hipoholesterolemijsko delovanje nekih lekova (statini). Ima podataka da unos fitosterola smanjuje apsorpciju vitamina E, karotena i karotenoida iz hrane.
- Uobičajene suplementirane doze – 1-2 g dnevno esterifikovanih fitosterola i oko 1 g dnevno neesterifikovanih sterola.